Novoformirani Odbor za proučavanje stanovništva Srpske akademije nauka i umetnosti održao je, u sredu, 15. oktobra 2025. godine u Svečanoj sali SANU, svoj prvi panel pod nazivom Efikasni odgovori na demografsku krizu. Sa posebnim zadovoljstvom ističemo da su svi panelisti, uključujući predsedavajućeg i moderatora diskusije, članovi Društva demografa Srbije.
Cilj panela bio je da, pored predstavljanja novoformiranog Odbora, prikaže rezultate novijih istraživanja populacionih fenomena od značaja za kreiranje javnih politika. Panel je razmotrio mogućnosti efikasnih odgovora kroz četiri makro aspekta demografske krize: izazove roditeljstva, prevremeni mortalitet, upravljanje migracijama i starenje stanovništva. Svaku od tema predstavio je po jedan panelista kroz kraće izlaganje u trajanju do 15 minuta.
Predsedavajući panela bio je prof. dr Aleksandar Knežević, šef Katedre za demografiju Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Odbora za proučavanje stanovništva SANU. Nakon uvodnog obraćanja, prof. Knežević reč je dao prof. dr Mirjani Rašević, predsednici Odbora za proučavanje stanovništva SANU. Ona se u svojoj pozdravnoj reči, između ostalog, referisala na inicijalni Program rada Odbora za proučavanje stanovništva, osnovanog 1982. na inicijativu našeg čuvenog demografa, akademika Miloša Macure. Imajući u vidu izuzetan uticaj koji je tadašnji Odbor ostvario na razvoj demografije i naučne misli u odgovoru države na populacione izazove kod nas, prof. Rašević je, svojim obraćanjem, nagovestila da će novi sastav Odbora, uprkos visoko postavljenim osnivačkim ciljevima, težiti njihovom ostvarenju i u savremenim okolnostima.
Prof. dr Mirjana Rašević je u svom izlaganju ukazala na bitne manjkavosti konvencionalnog modela podrške roditeljstvu, kakav je zastupljen u Srbiji, i predočila put izgradnje efikasnog odgovora na ovaj demografski izazov. Nakon predstavljanja važnijih nalaza koji su proistekli iz analize pokazatelja kohortnog fertiliteta na osnovu Popisa 2022. godine, uključujući pad stope završenog fertiliteta nakon dugog perioda stabilnog i relativno visokog nivoa, skrenula je pažnju da bi efikasan odgovor na ovaj aspekt demografske krize trebalo da bude celovit. To podrazumeva ne samo smanjenje ekonomske cene roditeljstva, već i podršku savremenim oblicima zajedništva između muškarca i žene, pomoć uspostavljanju balansa između poslovnog i privatnog života i sprovođenje mera za očuvanje reproduktivnog zdravlja. Generalno, donosioci odluka, istakla je prof. Rašević, treba da postave realnije ciljeve usklađene sa duhom vremena i vrednostima koje dele nove generacije. Jedan od njih je i da se u što većem smislu ostvari željeni broj dece, čime bi se podržala sloboda izbora pojedinca u ovoj sferi. Celovit odgovor, konačno, uključuje i paralelno sprovođenje drugih javnih politika, poput zdravstvene, ekonomske, socijalne i politike zapošljavanja, koje indirektno mogu pozitivno uticati na odluke mladih ljudi koje vode zasnivanju i proširenju porodice.
Dr Marko Galjak, naučni saradnik u Centru za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, održao je kraće izlaganje na temu prevremenog mortaliteta, kao zanemarenog demografskog izazova u Srbiji. Ključna poruka koju je poslao je da se svaka četvrta smrt u Srbiji može izbeći. Posebno tragično je, kako je naglasio, da polovina izgubljenih godina potencijlanog života odlazi na mlađe od 58 godina, pri čemu se dobar deo tih godina izgubi čak i u reproduktivnom dobu. Prema uzrocima smrti, jasno je da se većina tog mortaliteta mogla izbeći. Galjak je ukazao da je sav fokus aktuelne populacione politike u Srbiji na intenzivnim pronatalnim merama finansijske podrške porodici, ilustrujući to grubom računicom od gotovo pola milijarde evra godišnje za te namene. Uzevši u obzir potvrđenu marginalnu efikasnost takvih mera, a uz nesumnjivu nameru države da uloži visoka sredstva za rešavanje demografskih izazova, sugerisao je da se mnogo jasniji efekti mogu postići za isti novac u sferi smanjenja prevremenog mortaliteta, navodeći brojne primere – investiranje u medicinsku opremu, promotivne kampanje za promenu životnih stilova, zapošljavanje medicinskog osoblja i lekara specijalista, lečenje bolesne dece i sl. Na taj način je ukazao da bi se sredstva sa neefikasnih politika mogla preusmeriti na suočavanje sa izazovima koji vape za investicijama i koji bi, nesumnjvo, dali izvesnije efekte.
Dr Vladimir Nikitović, predsednik Društva demografa Srbije i član Odbora za proučavanje stanovništva SANU, u okosnici svog izlaganja zapitao se da li je zaista moguće upravljati migracijama. U svom obraćanju pošao je od savremenih tumačenja pokretača migracija i njihovih dubokih uslovljenosti socioekonomskim okolnostima pre nego demografskim faktorima, kako to vide neki od vodećih istraživača migracija. To je veoma često u suprotnosti sa interpretacijama migracionih trendova od strane donosilaca odluka, ali i mnogih istraživača na čijim se ocenama neretko zasniva „upravljanje“ migracijama. Nikitović se osvrnuo na brojne stereoptipe, pogrešna polazišta, ali i netačne podatke koji dominiraju ovom sferom, a tiču se obima, pravaca i tipova migracija, pa čak i uloge migracije kao „rešenja“ za starenje stanovništva. Istakao je da je demografski determinizam u osnovi takvog nerazumevanja migracionih procesa, a posledično i pogrešno koncipiranih politika. Poslovičnu neefikasnost upravljanja migracijama diskutovao je kroz raskorak između političkih želja za kontrolom migracija i ekonomskih interesa za uvozom radne snage. Smatra da politike mogu biti efikasne samo ako su u skladu sa ekonomskom i društvenom realnošću, što u dominantnom privrednom konceptu maksimizacije ekonomskog rasta i deregulisanih tržišta rada nije slučaj. U tom smislu, Nikitović je govorio i o potrebi promene koncepta privređivanja, ali i o konkretnim rešenjima poznatim u praksi. Zaključio je da se odnos prema migrantima u osnovi svodi na odnos koji društvo ima prema niskokvalifikovanim radnicima – dok se ne popravi njihov društveni status, neće biti napretka ni u izazovima koji proizilaze iz migracija.
Prof. dr Gordana Matković, sa FEFA fakulteta Univerziteta Metropolitan i članica Odbora za proučavanje stanovništva SANU, govorila je o starenju stanovništva kao kompleksnom izazovu koji zahteva sveobuhvatan odgovor. Nakon pregleda konvencionalnih i alternativnih pokazatelja starenja stanovništva u Srbiji i izraženih unutar- i međuregionalnih nejednakosti, prof. Matković je ukazala da je ovaj proces nepovoljniji nego u EU. Posebnu pažnju poklonila je pokazateljima koji prositiču iz nacionalnih transfernih računa, apostrofirajući da period u toku života prosečne osobe u Srbiji u kojem se stvara suficit, iz koga treba da se finansira i sopstvena potrošnja i potrošnja populacionih grupa koje su u deficitu, traje svega 31 godinu. Istakla je da spada u autore koji smatraju da nema mnogo prostora za demografsku dividendu u zemljama poput Srbije, ali i u zemljama EU, gde se finansiranje u starijim godinama obezbeđuje kroz javne transfere, a ne kroz sopstvenu štednju. Za suočavanje sa ekonomskim izazovima starenja, kao najznačajnije označila je politike ulaganja u ljudski kapital, tj. ulaganje u obrazovanje i to od najranijeg uzrasta, kao i povećanje ponude radne snage. Zaključila je da sveobuhvatan odgovor mora da uključi i stvaranje integrisanog sistema dugotrajne nege, unapređenje penzijskog sistema i sistema zdravstvene zaštite, promovisanje zdravih stilova života, kao i napore za smanjenje diskriminacije i nasilja nad starima.
Nakon izlaganja panelista, usledila je veoma živa diskusija u trajanju nešto dužem od jednog sata, u kojoj su učestvovali demografi, istraživači iz srodnih naučnih disciplina, predstavnici donosilaca odluka i eksperti agencija Ujedinjenih nacija. Posebna pažnja bila je posvećena razmeni ideja i kritičkom sagledavanju mogućih rešenja za izazove demografske krize. Moderator diskusije bila je prof. dr Daniela Arsenović, potpredsednica Društva demografa Srbije i članica Odbora za proučavanje stanovništva SANU.
Izvor fotografija i video snimaka: SANU
Objavljeno 27. oktobra 2025.
