XI Demografisanje u organizaciji Društva demografa Srbije održano je uživo u inspirativnom prostoru Naučnog kluba Centra za promociju nauke u ponedeljak, 22. septembra 2025.
Tema Novi uvidi u izazove roditeljstva i politike podrške porodici – evropski i srpski kontekst okupila je istraživače, profesore, donosioce odluka, predstavnike UN agencija i medije sa idejom diskutovanja trendova u populacionoj politici i izazova roditeljstva u savremenom društvu.
Panelisti su bili dr Kristijan Fidanovski, sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i doc. dr Dragan Stanojević, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Moderator panela bio je dr Vladimir Nikitović, predsednik Društva demografa Srbije.
Dr Kristijan Fidanovski održao je kraće predavanje na temu „Demografski izazovi – između pada fertiliteta i starenja populacije“ u okviru kog je predstavio evropski kontekst demografskih promena, sa naglaskom na opadajuću stopu fertiliteta i sve izraženije starenje stanovništva. Posebno je istakao: dramatičan pad rađanja u istočnoj Evropi i rastuću razliku između broja umrlih i rođenih, pomeranje životnih ciljeva mladih i odlaganje roditeljstva, često zasnovano na nerealnim predstavama o reproduktivnom ponašanju, ograničenu efikasnost pronatalističkih mera – uz ilustraciju da bi povratak stope ukupnog fertiliteta na nivo „zamene generacija“ (2,1) u EU sa sadašnjih 1,45 zahtevao povećanje dečijih dodataka za nerealnih 250%. Fidanovski je ukazao da su dosadašnje mere u zemljama Centralne i Istočne Evrope pre uticale na tajming rođenja, nego na ukupan broj dece, dok su neke čak imale kontraefekte, kao u slučaju smanjenja učešća žena na tržištu rada ili negativnih reakcija na očevo porodiljsko odsustvo.
Doc. Dr Dragan Stanojević predstavio je temu „Rodne i klasne dimenzije usklađivanja rada i roditeljstva u savremenom društvu“ tako što je krenuo od istorijskih promena u usklađivanju rada i roditeljstva, naglašavajući da se savremeni izazovi ne mogu razumeti bez uvida u: prelaz sa kućnih zadruga na nuklearnu porodicu i privatno–javno razdvajanje, dvostruko opterećenje žena u socijalističkom i postsocijalističkom društvu, nove obrasce roditeljstva koji promovišu intenzivnu negu i angažovanost, ali često bez institucionalne podrške. Stanojević je ukazao na rodne i klasne nejednakosti poput toga da se muškarci radničke klase ređe uključuju u aktivnosti nege i kućnog rada jer su suočeni sa većom stigmom, da žene radničke klase snose teret dvostrukog opterećenja bez odgovarajućih resursa i mreža podrške, dok poslodavci i radno okruženje najčešće ne gledaju sa odobravanjem na žene sa bolje plaćenim poslovima kada imaju ulogu primarnih roditelja. Istakao je i da pripadnici srednje klase lakše balansiraju profesionalni i porodični identitet zahvaljujući većim resursima i podršci partnera.
Nakon uvodnih izlaganja, praćenih veoma informativnim prezentacijama na velikom ekranu, panelisti su diskutovali na pitanja koja je postavljao moderator podstaknut temama koje su pokrenute tokom predavanja.
Između ostalog, Kristijan Fidanovski je dao svoje viđenje smisla i učinkovitosti pronatalitetnih politika koje dominiraju u zemljama centralne i istočne Evrope. Dragan Stanojević se detaljnije osvrnuo na izazov koji muškarci imaju da usklade identitet hranitelja i identitet angažovanog oca odnosno na načine na koje mogu da se uključe u privatnu sferu a da im se ne ugasi status i samopoštovanje koje crpe iz poslovne sfere.
U završnom delu Demografisanja, razvila se diskusija podstaknuta komentarima i pitanjima publike. Između ostalih, pokrenuta su pitanja koja se tiču rodne ravnopravnosti na tržištu rada u smislu uticaja na roditeljstvo, repatrijarhalizacije porodice i rodnih odnosa u privatnoj sferi, uticaja populacione politike na zasnivanje porodice i ciljnih grupa politike podrške porodici.
XI Demografisanje zaključeno je kratkim završnim rečima dvojice panelista, koje su predstavljale njihove ključne poruke na osnovu održanih predavanja i najzanimljivijih pitanja pokrenutih tokom diskusija.
