Održano prvo Demografisanje uživo

Na prvom Demografisanju održanom uživo, u predvečerje 11. juna 2025. godine, na početku je simbolično obeleženo 35 godina postojanja Društva demografa Srbije. Predsednik DDS, Vladimir Nikitović, kratko se, kroz pregled najvažnijih aktivnosti, osvrnuo na istorijat Društva, osnovanog 21. juna 1990. godine, i odao priznanje pokretačima.

Potom je, prvi put u novom prostoru za Društvo – Naučnom klubu Centra za promociju nauke u Beogradu, održan debatni panel na temu: Demografske i sociopsihološke posledice Kovid-19 krize: Srbija pet godina kasnije.

Moderator panela bio je prof. dr Petar Vasić, demograf sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a panelisti dr Ivan Marinković, demograf iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, prof. dr Danica Šantić, demografkinja sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, doc. dr Ivana Jakšić, psihološkinja sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i msc Milena Marić, profesorka matematike iz IX beogradske gimnazije.

Dr Ivan Marinković predočio je da je, za razliku od nekih ranijih pandemija koje su ugrožavale pretežno mlađe generacije, COVID-19 nametnuo novu paradigmu – visokoj smrtnosti bile su izložene osobe starije od 70 godina, kao i oni sa hroničnim oboljenjima, pri čemu je rizik od smrtnog ishoda bio i do sto puta veći kod starijih u odnosu na mlađe od 35 godina. Takođe, muškarci su bili podložniji težim formama bolesti od žena, što se, između ostalog, objašnjava nedovoljnom svešću o postojećim zdravstvenim problemima i lošijim stilom života. Osvrnuo se i na indirektne efekte mera tokom pandemije – istakavši da je, pored svih negativnih posledica, zatvaranje donelo i određene zdravstvene koristi, poput smanjenja pojave drugih zaraznih bolesti usled ograničenog kretanja stanovništva. Zaključio je da smo iz pandemije naučili da lockdown sam po sebi nije metod koji može da utiče na konačne efekte pandemije, jer oni zavise od zdravstvenog stanja stanovništva i kvaliteta sistema zdravstvene zaštite.

U svojim izlaganjima, prof. dr Danica Šantić je ukazala na to kako je pandemija COVID-19 podstakla države da uvedu različite restriktivne mere sa ciljem smanjenja širenja virusa. Restrikcija kretanja, protokoli za vakcinaciju i nove bezbednosne procedure stvorili su potrebu za drugačijim pristupom upravljanju migracijama, kako unutar zemlje tako i preko granica. U tom kontekstu, u Srbiji je krajem 2020. godine usvojena Strategija o ekonomskim migracijama, prvi sistemski dokument koji ima za cilj uređenje i bolje razumevanje ovog fenomena. Iako je usvojena u trenutku novih restrikcija, strategija predstavlja korak ka transparentnijem upravljanju migracionim tokovima, uz jasan fokus na povezivanje podataka, obrazovanje i potrebe tržišta rada.

Tokom tribine, jedna od govornica – profesorka u gimnaziji, msc Milena Marić – podelila je iskustva o transformaciji nastave u Srbiji tokom pandemije. Istakla je da je pandemija ubrzala digitalizaciju u obrazovanju i promenila dinamiku odnosa između nastavnika i učenika. Nastavnici su stekli nove alate za organizaciju nastave, a komunikacija sa učenicima postala je intenzivnija i neposrednija. Iako su mnogi strahovali da će stalna digitalna dostupnost narušiti granice, pokazalo se da je ona doprinela boljoj atmosferi u učionici. Poseban akcenat stavljen je na razvoj digitalnih kompetencija nastavnika. Oni koji su nekada bili skeptični prema tehnologiji, prihvatili su nove alate i time napravili značajan korak napred. Kako je panelistkinja zaključila – „svi smo, na neki način, izašli bolji iz tog iskustva“.

Psihološkinja, doc. dr Ivana Jakšić, osvrnula se na psihološke posledice pandemije i na društvene procese koje je ova kriza ubrzala. Pandemija je, kako je istakla, ostavila snažan trag na psihičko zdravlje pojedinaca, ali i otvorila prostor za preispitivanje ličnih i kolektivnih vrednosti. Naglasila je da je jedan od pozitivnih ishoda bio veći fokus na mentalno zdravlje. Društvo je počelo da otvara teme koje su do tada bile marginalizovane – psihološka podrška, zajedništvo, solidarnost. Uprkos izazovima, kao što je porast teorija zavere i opadanje poverenja u institucije, društvo je pokazalo otpornost zahvaljujući kulturološkoj orijentaciji ka porodici i bliskosti. Kao zaključak, panelistkinja je pozvala na redefinisanje roditeljstva i društvenih normi — u pravcu manje iscrpljujućeg, a više podržavajućeg modela, gde se u centar stavljaju odnosi, podrška i empatija.

Moderator tribine, prof. dr Petar Vasić, ukazao je na važne trendove u vezi sa fertilitetom, roditeljstvom i demografskim politikama. Istakao je da mere populacione politike u Srbiji sve više ciljaju porodice sa troje i više dece, ali da istovremeno dolazi do polarizacije — dok jedan deo stanovništva uspeva da dobije veći broj dece, drugi ostaje na jednom ili bez potomstva. Istraživanja pokazuju da mladi odlažu ulazak u partnerske i roditeljske odnose, što je povezano sa ekonomskim, kulturološkim i psihološkim izazovima. Ono što je posebno značajno jeste promena u doživljaju porodice kod mladih koji su se već ostvarili kao roditelji — podrška, bliskost i zajedništvo dobijaju novi značaj. Uz sistemsku podršku, ovi uvidi mogu predstavljati osnovu za kreiranje politika koje ne samo da stimulišu rađanje, već i osnažuju društvo kroz stabilnije porodične odnose i veći društveni optimizam.

Zanimljivosti

O društvu

Članstvo

Kontakt informacije